Пољанице је насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 439 становника.
Становништво је староседелачко и досељено пре Првог српског устанка из околине Ужица, Старог Влаха, и Срема. У насељу Пољанице живи 437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (44,5 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан
број чланова по домаћинству је 3,40.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Школа у Пољаницама, отворена је 1927. године. У то време у околини, била је још и школа у Липљу. 1941. године школу је похађало 84 ученика од I - IV разреда. Тадашњи учитељи су били Милорад и Ружица Гавриловић, родом из Белановице. Тада се у школи проводило по 10 часова дневно.
Дом омладине у Пољаницама, завршен је 1936. године.
Дом је саграђен за помоћ пољопривредницима, у дому су откупљиване шљива, шипак, шумска купина, јабука. У оквиру дома постојала је и сушара где су ови производи сушени. У дому је такође био отворен и раднички универзитет, где су се мештани подучавали домаћинству и радовима у пољопривреди.
Први професор који је држао предавања звао се Џаја, а долазио је из Београда.
У дому у Пољаницама је некада била и месна канцеларија и матичар, тако да су се одржавала и венчања.
