28/05/2019
1.deo------------------------Berlin,11.02.2019.u 22,00
Berlin 15.03. 2018. u 10,00h .
."Sve je moguće, sve je na dohvat ruke, samo se čovjek ne smije predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teškoće nesavladive. Ali kad se otkineš od sebe neodlučnog, kad pobijediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svijet više nije skučen ni pun prijetnji."(Dervis i smrt)
Stajala sam ispred jedne oronule petospratne zgrade ofarbane u roze boju. Na njoj okacena zastava Gay populacije u duginim bojama. Davala je utisak da je predhodno bila i ostala Hotel Pogledala sam u telefon u beleske. Bila je to adresa koju sam trazila. Pogledala sam se jos jednom u staklo na vratima i upitala se da li cu ovakva kakva sam ostaviti dovoljno dobar utisak na novog Poslodavca a uz to ne znam dovoljno dobro ni nemacki jezik. Situacija u kuci ,svakim danom postajala je sve teza. suprug bez zaposlenja ,od biroa za zaposljavanje jedva minimalac da dobije.moja plata minimalac jedva da moze da pokrije ni najosnovnije potrebe,pa mi je od zivotnog znacaja bilo da me ne odbiju na razgovoru za posao. Pozvonih na interfon a sa druge strane se zacuo zvuk odobrenja koji me pustio u zgradu. Krenula sam u biro koji se nalazio na prvom spratu. Usput sam primetila da se tu nalazi veoma star ali odrzavan lift sa vratima od kovanog gvozdja..Pomislih ovde su ocigledno boravili neki imucni ljudi ...Krenula sam stepenicama. Na vratima me je docekao sredovecan visok gospodin tamnog tena i vezane kose u repic.Pozeleo mi je dobrodoslicu prijatnim glasom ali na nasem jeziku..,,Hajde, udji ,slobodno, ja sam Nedjo-(a tako smo ga zvali iz milja).A Vi ste Gordana? Laknulo mi je,cula sam nas jezik.Klimnula sam glavom ,pomalo postidjena svojim skromnim izgledom u odnosu na ljude koji su se nasli tog trenutka oko mene. Marija mi je rekla da ste sjajna osoba, a Marija i ja se poznajemo dugi niz godina i znam da nikad ne gresi u proceni kada su ljudi u pitanju. Izvolite sesti ,pa da popricamo.... Nastavak sledi sutra vece...Autor; Gordana Bucalo Pavlović
